О књизи: 2012 / „Био сам тешко болестан; смрт је већ била близу. Сакупивши остатак снаге и искористивши први минут потпуне трезвености ума, написао сам духовни тестамент, у којем, између осталог, својим пријатељима приписујем обавезу да, после моје смрти, објаве неке од моја писма. Хтео сам да се бар на овај начин искупим за бескорисност свега што сам раније објавио, јер у мојим писмима, по признању оних којима су писана, има више потребног за човека него у мојим списима. Небеско милосрђе Божије узе руку смрти од мене. Скоро сам оздравио; Осећао сам се боље. Али, осећајући, међутим, слабост своје снаге, која ми сваког минута објављује да је мој живот у равнотежи, и спремајући се за далеки пут до Светих места, неопходних мојој души, током којег се свашта може десити, желео сам да оставим нешто од себе на растанку. Од својих последњих писама, која сам успео да вратим, бирам себе, све оно што је релевантније за питања која данас заокупљају друштво, елиминишући све што може да добије смисао тек после моје смрти, искључујући све што би могло да има смисла само за неке. Додајем два-три књижевна чланка и, на крају, прилажем и сам тестамент, да би у случају моје смрти, ако ме сустигне на путу, одмах добио своју правну снагу, о чему сведоче сви моји читаоци.…»